JAVNO PREDUZEĆE ZA GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE, KOMUNALNE DELATNOSTI I PUTEVE OPŠTINE ČOKA - FINANSIJSKI PLAN

Profil
Osnove za izradu plana za 2007. godinu
Marketing strategija
Kadrovi
Finansijski plan

 

 

U finansijskom planu za 2007. godinu Javnog preduzeća za građevinsko zemljište, komunalne delatnosti i puteve opštine Čoka nije prikazan indeks projekcije plana 2007/realizacija 2006 zbog toga što je preduzeće otpočelo sa radom 01.03.2006. godine, pa samim tim indeksi bi bili nerealni. Kod finansijskog plana za 2006. godinu nema većih odstupanja u odnosu na planirane veličine. Kao novoformirano preduzeće ono je tokom proteklih 10 meseci svoga rada sagledalo stvarne potrebe i obim poslova koji su neophodni za obavljanje redovne delatnosti preduzeća i na bazi toga izradilo projekciju plana za 2007. godinu. U 2007. godini Javno preduzeće za građevinsko zemljište, komunalne delatnosti i puteve opštine Čoka ne planira investiciona ulaganja. U projekciji plana za 2007. godinu zarade zaposlenih uvećane su za 9% u odnosu na isplaćenu masu zarada za 2006. godinu. Valja napomenuti da je masa zarade u 2006. godini planirana za 10 meseci poslovanja, a broj zaposlenih nije se menjao i ne planira se promena broja zaposlenih ni u 2007. godini. U 2007. godini Javno preduzeće planira povećan broj angažovanih lica po ugovoru u odnosu na 2006. godinu. Pošto Javno preduzeće za građevinsko zemljište,komunalne delatnosti i puteve opštine Čoka u 2007. godini planira da pruža usluge obavljanja stručno-tehničkih i administrativnih poslova i sprovođenje postupka javnih nabavki male vrednosti za izvođenje građevinskih i građevinskih-zanatskih radova i izgradnja instalacija postrojenja i opreme i radova na tekućem održavanju objekata ustanove u 2007. godini planira povećanje broja angažovanih lica po ugovoru. Sredstva namenjena za te namene su na nivou prošlogodišnjih. U 2007. godini Javno preduzeće za građevinsko zemljište, komunalne delatnosti i puteve opštine Čoka planira naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada jer ima zaposlenog sa mestom stanovanja van sedišta preduzeća. U prilogu slede tabele od 1 do 11 koja se odnose na zarade i ostala primanja zaposlenih.

Prilog: Razvoj elektrodistributivne mreže ED Subotica, pogon Senta

Strategija razvoja elektrodistributivne mreže ED SUBOTICA Pogon SENTA za period 2007-2011. godina, na teritoriji opštine Čoka (bez Sanada i Vrbice)

Uvod

Isporučena energija na teritoriji Čoke u 2005. godini je 38.000 kWh. Rast u odnosu na prethodnu godinuje 8,9% a stopa rasta od 1995-2005. godine je -1,8%.

Broj kupaca i potrošnja 2005. godine:

* * * *
Visoki napon 14 8.075 21,3%
Domaćinstva 4.880 24.270 64,0%
Ostala potrošnja 409 5.553 17,7%

 

Broj distributivnih TC20/0.4 je 46 a tuših ima 35. Dužina distributivne mreže je oko 127 km – pretežno vazdušna a tuđa mreža je 26,5 km. Gubici u mreži su 10%, što je prihvatljivo. Elektrodistibutivno područje Pogona Senta pokriva tri opštine: Sentu, Adu i Čoku. Konzumno područje Čoke se napaja iz TC 110/20kV Senta-1; TC 110/20kV Senta-2 i TC 110/20kV Ada, što je jako dobro u pogledu rezervisanosti. Od maja 2002. godine na celoj teritoriji Čoke prelazi se na naponski nivo 20kV i ovako je omogućeno da se obezbedi rezervisanost nekih područja iz više TC110/20dV odnosno izradi prstenaste konfiguracije SN mreže. Kao ilustrativni primer je napajanje južnog dela opštine Čoka (Ostojićevo, Jazovo, Padej). Pri redovnom uklopnom stanju, Padej se napaja iz TC 110/20dV Ada (20kV izvod Padej), dok Ostojićevo i Jazovo se napajaju iz TC 110/20dV Senta 1 (20kV izvod Čoka). U slučaju potrebe ceo regiona se može napajati u celosti bilo iz TC 110/20kV Ada ili iz TC 110/20kV Senta 1 (prstenasto). Razvoj SN mreže bazira se na sadašnjem nivou opterećenja zbog pretpostavke da značajnih promena neće biti. Povećanje snage u narednom periodu predviđeno za pokretanje proizvodnje «Mesna industija Čoka» i «industrijski park» u Čoki. Industrije mesa Čoka posle dužeg perioda planira da pokrene proizvodnju što ogledava u povećanju snage oko 1 MW.

Od planiranih investicija u toku 2006. godine na SN mreži izgrađeno je 20kV kablovki vod u Padeju dužine 400m. Urađen građevinski deo MBTS u Padeju bez TR radi kao razdelna. Na izbodu Čoka i Padej 10kV izolatori su zamenjeni sa 20kV LSP izolatorima.

U izradi plana naročitu pažnju smo posvetili:

  • - Povećanju pouzdanosti mreže
  • - Smanjenju gubitaka
  • - Poboljšanju kvaliteta peroformansi mreže
  • - Skraćivanju dužine SN i NN izvoda
  • - Mogućnosti višestranog napajanja
  • - Povećanju manipulativne sposobnosti mreže

Zbog slabe investicione moći Elektroprivrede, ne vrši se rekonstrukcija i razvoj mreže u dovoljnoj meri. Ima još dugačkih tankih niskonaponskih izvoda gde su naponske prilike slabe.

Postojeći problemi u eksploataciji zahtevaju što raniju realizaciju sledećih projekata:

  • - U narednom periodu na području naselja Čoke 20kV mrežu bi trebalo potpuno kablirati. Sa time bi se postigla veća pouzdanost.
  • - Iz razloga veće pouzdanosti bi trebalo 20kV izvod «Velkanj» iz Novog Kneževca povezati u prsten sa dalekovodom «Crna Bara» iz pravca Čoke. Niskonaponska mreža u užem centru Čoke je kablirano ali to bi trebalo proširiti. Zbog drvoreda poželjno bi bilo što veći deo niskonaponske mreže preraditi sa samonosećim snopom.
  • -Treba izvršiti rekonstrukciju postojećih 3TC kula (3TC-1 Padem, 3TC-1 Ostojićevo)
  • -Rekonstruisati kompletno sa LSP izolatorima sledeće 20kV izvode: 20kV izvod Čoka, 20kV izvod Padem
  • -Treba planirati ugradnju indikatora kvara i za vazdušne i za kablovske izvode podjednako radi brze lokalizacije kvara.

Od ovih problema treba eliminisati što više, u skladu raspoloživih sredstava.

Dužina gasnog voda, početak gasifikacije, problemi

Distribucija gasa se vrši u naseljenom mestu Čoka, preko distributivne mreže ukupne dužine 42 km, od kojeg je 3,1 km od bezšavnih crnih čeličnih cevi, a 38,9 km od polietilena. Početak gasifikacije je 1988. godine. Javlja se potreba zamene postojećih mernih setova na potrošačim mestima sa termokompenzovanim, zbog povećanja tačnosti očitavanja utrošene količine gasa.